Vlasnik placa u Srbiji dužan je da zemljište održava tako da ne ugrožava bezbednost ljudi, javnu higijenu i okolne parcele.
To obično znači redovno košenje i uklanjanje korova, uklanjanje otpada, sprečavanje nastanka divljih deponija, kao i otklanjanje rizika od požara i štetočina.
Osnov dolazi iz republičkih propisa, dok opštine i gradovi kroz komunalne odluke detaljno određuju šta se smatra neurednim placem i koje mere komunalna inspekcija može da naloži, uključujući kazne i prinudno uređenje o trošku vlasnika.
Šta lokalna komunalna odluka zahteva od vlasnika
Lokalne komunalne odluke precizno određuju kako vlasnik mora da održava plac na teritoriji opštine ili grada.
Ove odluke donose skupštine jedinica lokalne samouprave i važe za sve vlasnike, bez obzira na to da li se zemljište koristi ili stoji prazno.
Komunalna inspekcija se pri kontroli oslanja upravo na ove propise, a ne samo na opšte zakone.
Najčešće obaveze koje lokalne komunalne odluke propisuju uključuju sledeće:
- redovno košenje trave i uklanjanje korova, šiblja i samoniklog rastinja
- uklanjanje otpada, šuta i svih vrsta smeća sa parcele
- sprečavanje nastanka divljih deponija
- održavanje placa tako da se ne šire neprijatni mirisi, insekti i glodari
- otklanjanje opasnosti od požara, posebno tokom letnjih meseci
- obezbeđivanje da plac ne ugrožava prolaznike, susedne objekte ili saobraćaj
- održavanje dela placa koji izlazi na javnu površinu, u skladu sa lokalnim pravilima
Neispunjavanje ovih obaveza daje pravo komunalnoj inspekciji da izda nalog za uređenje, odredi rok za izvršenje i, ukoliko vlasnik ne postupi po rešenju, naloži prinudno uređenje o trošku vlasnika.
Košenje trave, uklanjanje korova i niskog rastinja
Košenje i uklanjanje korova spada u obaveze koje lokalne komunalne odluke najčešće najpreciznije uređuju.
Zapušten plac sa visokom travom, korovom i šibljem može da postane bezbednosni i higijenski problem, jer se mogu pojaviti glodari, insekti, zmije, kao i povećan rizik od požara tokom toplih meseci.
Komunalna inspekcija obično reaguje po prijavi građana, ali može da postupa i u redovnoj kontroli.
Šta se najčešće smatra zapuštenim placem
Opštinske odluke uglavnom polaze od jednostavnog kriterijuma: rastinje ne sme da bude u stanju koje ugrožava okolinu ili narušava javni red i urednost naselja.
Zapušten podrazumeva:
- visoka trava i korov koji prekrivaju većinu parcele
- šiblje i samoniklo rastinje uz ogradu, trotoar ili kolovoz
- suvo rastinje i granje koje može da bude zapaljivo
- rastinje koje smanjuje preglednost na izlazu, krivini ili raskrsnici
- neuređene ivice placa gde se korov širi ka javnoj površini ili susedima
Koliko često treba kositi i kada je rizik najveći?
Učestalost košenja zavisi od sezone, padavina i vrste rastinja. Najbrži rast obično nastaje od aprila do juna, pa se tada najčešće traži redovno održavanje.
Tokom leta, rizik od požara raste zbog sušenja trave, pa se često insistira na uklanjanju suvog biljnog materijala.
- proleće: košenje na 10 do 20 dana, zavisno od rasta
- leto: košenje po potrebi, uz obavezno uklanjanje suve trave
- jesen: košenje ređe, uz čišćenje opalog lišća i niskog rastinja
- zima: kontrola terena, uklanjanje granja i otpada koji se nakupi vetrom
Saveti za efikasno uklanjanje korova i niskog rastinja
Dobro održavanje se zasniva na kombinaciji košenja i sprečavanja širenja korova. Mere koje obično daju najbolji rezultat:
- košenje pre cvetanja i semenenja korova, da se smanji širenje
- trimovanje ivica uz ogradu i betonske površine, jer kosilica tu često ne prilazi
- uklanjanje šiblja i kupine sečenjem pri dnu i redovnom kontrolom izdanaka
- malčiranje ili zatravljivanje ogoljenih delova, jer golo tlo brzo zarasta u korov
- odlaganje pokošene mase na način koji ne privlači štetočine i ne predstavlja požarni rizik
Ukoliko ne posećujete svoj plac toliko često, jedno od najefikasnijih rešenja za brzo uklanjanje korova, visoke trave, i izraslih mladica drveća je robot kosilica. Posao koji bi zahtevao višednevni rad sa motornom testerom i trimerom, robot kosilica može obaviti kroz par sati.
Otpad na placu, divlje deponije i kabasti materijal
Plac mora da bude bez otpada, šuta i odbačenih predmeta koji narušavaju higijenu i bezbednost.
Lokalni propisi obično tretiraju i privremeno ostavljanje kabastog otpada kao problem, posebno kada otpad ostaje na otvorenom duže vreme ili kada se širi van granica parcele.
Najčešći razlozi za prijavu su gomile šuta posle radova, odbačen nameštaj, stare gume, ambalaža, kao i biootpad koji privlači insekte i glodare.
Vlasnik treba da organizuje odnošenje kroz komunalno preduzeće, ovlašćenog operatera ili legalno odlaganje na lokaciji koja je predviđena za tu vrstu otpada, uz čuvanje računa ili potvrde kada postoji rizik od spora.
Šta se smatra divljom deponijom na privatnoj parceli?
Divlja deponija ne mora da bude velika da bi predstavljala prekršaj. Dovoljno je da na parceli stoje nagomilani otpad i predmeti koji izgledaju kao odlagalište. Vlasnik placa je dužan da ukloni divlju deponiju. U ovu kategoriju obično ulaze:
- šut, zemlja i građevinski materijal ostavljen bez plana odnošenja
- kabasti otpad, nameštaj, dušeci, tepisi i slični predmeti
- gume, stari aparati i metalni otpad na otvorenom
- plastična i kartonska ambalaža koja se raznosi vetrom
- granje i lišće u velikim gomilama koje trune i privlači štetočine
Bezbednost na parceli, požar, štetočine i opasne rupe
Vlasnik treba da obezbedi plac tako da ne predstavlja rizik za prolaznike, komšije i imovinu u okolini.
Najčešći problemi uključuju suvo rastinje i nisko šiblje koje mogu da se zapale, rupe i kanale bez obeležavanja, neobezbeđene bunare ili šahtove, kao i polusrušene pomoćne objekte.
Zapuštene parcele mogu da postanu sklonište za glodare i druge štetočine, pa se inspekcijski nadzor često pokreće i zbog higijenskih razloga.
Šta može da se smatra neposrednom opasnošću
Situacije koje komunalna inspekcija obično tretira kao hitne obuhvataju:
- suvu travu i granje u velikim količinama, posebno tokom letnjih vrućina
- otvorene rupe, kanale, temelje i iskope bez zaštite
- neobezbeđene bunare, septičke jame i šahtove
- limove, staklo, žicu i sličan materijal koji može da povredi
- nagnute ograde, nestabilne zidove i objekte sklone urušavanju
Prilaz i javna površina, trotoar, ivičnjak i ulaz
Kod placeva koji izlaze na javnu površinu, opštinske odluke često propisuju obaveze održavanja dela uz ogradu, kapiju i prilaz.
Posebno se gleda da rastinje ne prelazi na trotoar i kolovoz, da granje ne smanjuje preglednost, kao i da ulaz ostane prohodan.
U nekim sredinama se obaveze odnose i na čišćenje dela trotoara ispred parcele, pa vlasnik treba da proveri lokalnu odluku, jer detalji zavise od grada.
Obaveze uz javnu površinu
- uklanjanje korova i rastinja koje prelazi na trotoar
- orezivanje granja koje smanjuje preglednost ili smeta prolazu
- održavanje kapije, ulaza i prilaza prohodnim
- sprečavanje raznošenja otpada sa placa na ulicu i trotoar
Komunalna inspekcija, postupak, rešenje i rokovi
Kontrola može da počne po prijavi građana ili u redovnom nadzoru. Kada inspektor utvrdi nepravilnosti, najčešće izdaje nalog ili rešenje kojim se određuje šta tačno treba da se uradi i u kom roku.
Rokovi zavise od težine problema, a kada postoji opasnost po bezbednost, rok može da bude kratak. Vlasnik koji postupi u roku koji da komunalna inspekcija obično izbegava dodatne posledice, dok nepostupanje vodi ka prekršajnom postupku i prinudnim merama.
Kazne i prinudno uređenje, trošak pada na vlasnika
Kada vlasnik ne postupi po nalogu, opština može da sprovede prinudno uređenje preko ovlašćenih službi, a trošak se naplaćuje vlasniku.
Uz to, mogu da uslede prekršajne kazne. Visina kazni i tačan postupak zavise od lokalne odluke, ali se u praksi najčešće kombinuju novčana kazna i nalog za uređenje, posebno kod ponovljenih prekršaja.
Kako da se smanji rizik od troška i kazni
- urediti prvo ono što je vidljivo i što može da ugrozi javnu površinu
- rešiti požarni i higijenski rizik pre svega, suva trava, otpad, rupe
- voditi evidenciju o održavanju, fotografije i računi
- dogovoriti redovno održavanje kada vlasnik ne boravi na adresi
Zaključak
Zakonske i komunalne obaveze oko održavanja placeva svode se na jasan zahtev: parcela treba da bude uredna, bezbedna i bez otpada, bez rizika za komšije i prolaznike.
Najvažnije je proveriti lokalnu komunalnu odluku, jer ona definiše detalje koje inspekcija primenjuje.
Redovno košenje, uklanjanje otpada, sprečavanje požara i obezbeđivanje opasnih delova placa najlakši su način da se izbegnu prijave, kazne i prinudno uređenje o trošku vlasnika.